Blood cell lineages

Po celom organizmu imamo krvne sudove, a pricali smo kako u tim krvnim sudovima imamo razlicite vrste krvnih celija. Znaci imamo crvena krvna zrnca koja ovde crtam ali ako ste gledali video o imunom sistemu znacete da takodje imamo T i B celije, makrofage i trombocite (krvne plocice), i sve u svemu, postoji oko 10 vrsta razlicitih krvnih celija koje imamo u krvi u svako doba. U ovom videu bih zeleo da pricamo o tome gde one nastaju sto mozda vec i znate, i od kojih prekursorskih celija nastaju. Jer celije ne postaju ni iz cega, nego nastaju od celija prekursora, koje se dele i proizvode nove celije. Dakle, znate li odakle sve ove celije poticu, gde su napravljene? Nacrtacu vam odgovor - karikaturu odgovora, koja nije u srazmeri sa ovim krvnim sudom dakle, ovo je kost, i odgovor je da sve ove celije dolaze iz kostne srzi, koje je u unutrasnjosti kosti. Kada sam ja ovo prvi put cuo pomislio sam: kako je moguce da krvne celije dolaze iz unutrasnjosti kosti, prodju kroz povrsinu kosti i udju u krvni sud? Mozda ce vas iznenaditi cinjenica da su ove kosti i same dobro prokrvljene, samo su ti krvni sudovi vrlo mali i tesko se vide. Znaci celijama je prilicno lako da uskoce u te krvne sudove i udju u krvne sudove tela. A sada, hajde da popricamo o tim prekusorskim celijama. Nesto sto dugo nismo znali ali sada znamo je da postoji jedna potentna stem (maticna) celija u kostnoj srzi koja moze da proizvede svih 10 vrsta krvnih celija. i ta jedna, veoma potentna celija ima malo komplikovano ime, koje cu ispisati ovde - zove se pluripotentna - ako vam je latinski jaca strana znacete da ovo znaci "ona sto moze da radi mnoge stvari"...to je dosta nesretan prevod, ali kako bilo... pluripotentna hematopoeticna jer je hematopoeza proces proizvodnje krvnih celija znaci to je pluripotentna hematopoeticna maticna (stem) celija. Jer su maticne celije kao sto verovatno znate, celije koje mogu da se dele u mnoge druge vrste celija. A sad bih vas zapitao - da li mislite da makrofag koji, ako ste gledali video o imunologiji, znacete da je velika, fagocitna celija koja voli da proguta napasnike ili celijski otpad, mislite li da je makrofag blizi rodjak B celiji koja, kao sto znate, proizvodi antitela, ili crvenom krvnom zrncu? Mozda ce vas odgovor iznenaditi. Odgovor je da je on u blizem srodstvu sa crvenom krvnom celijom. Sto je neobicno, posto su makrofagi i B celije vrste imunih celija, sto crvena krvna zrnca nisu. Od ove pluripotentne hematopoeticne maticne celije nastaju dve glavne krvne loze, koje cu nacrtati ovde. Prva je mijeloidna loza, a druga je limfoidna loza. Kada se ova pluripotentna celija prvi put podeli od nje moze nastati jedna od ovih ili jedna od ovih celija a i ovo su prekusorske celije od kojih nastaju onih 10 vrsta celija koje se nalaze u nasoj krvi. Znaci ovo nisu celije koje ce zavrsiti u nasoj krvi; ovi momci sede u kostnoj srzi i prave celije koje ce zavrsiti u nasoj krvi. Ove limfoidne progenitorske celije mogu da naprave 3 razlicite vrste imunih celija - NK celije (celije ubice), B celije, i T celije. Dakle ovo su 3 od 10 vrsta krvnih celija o kojima pricamo. Ostalih 7 ce nastati od mijeloidne loze. Jedna od njih je, kao sto ste pretpostavili crvena krvna celija. Druga je megakariocit. Mozda se ne secate sta on radi pa cu vam reci za momenati, ali pokusajte da se setite; megakariocit proizvodi krvne plocice (trombocite). Od megakariocita se odvoje mali pupoljci citoplazme okruzeni membranom i to su trombociti. Mijeloidna loza takodje proizvodi gomilu imunih celija pored crvenih krvnih zrnaca i krvnih plocica za koje mozda niste culi pa cu ih izredjati ovde. Jedna od njih je neutrofil, za koju ste najverovatnije culi. Postoje jos dve celije veoma slicne neutrofilu. Jedna se zove bazofil, a druga se zove eozinofil. Nemojte se lose osecati ako niste culi za njih, posto su one prilicno retke u vasoj krvi. Ima ih u krvi, ali ne mnogo. I onda imamo monocite, koji su veoma slicni sa ove 3 prethodne celije. Monocit je ono sto se kasnije pretvara u makrofag - za makrofage ste verovatno culi; monocit je samo nesto manje diferentovana verzija makrofaga. I konacno imamo mast celije. Mast celije su one koje... Znaci to su nasih 7 ostalih celija i kao sto videte, ono sto smo rekli na samom pocetku je u stvari tacno. Crvena krvna zrnca su u blizem srodstvu sa makrofagima, nego sto su B ili T, ili slicne celije. I sad ubacujem dodatak ovom videu, da bih spomenuo jos jednu vrstu celije o kojoj smo ranije pricali, ali koju nisam uvrstio u ovu shemu. A to je dendriticna celija. To je vrsta celije koja prezentuje antigen. Hteo sam da vas pitam - da li mislite da dendriticna celija potice od mijeloidne loze, ili od limfoidne loze? Ovo je ustvari trik-pitanje, jer je odgovor - potice od obe. Neke dendriticne celije (nacrtacu ih ovde) poticu od mijeloidne, a druge (nacrtacu ih odmah pored) od lifmoidne loze. One sto poticu od mijeloidne loze nastaju od monocita, dok one sto poticu od limfoidne loze ne nastaju od B ili T celija, nego od nekog limfoidnog prekursora. Znaci dendriticne celije su neka vrsta cudnog izuzetka, mogu poteci od obe loze, i sad zelim da dodam jos jednu informaciju, nadam se da vas necu preopteretiti, samo da vas jos jednom podsetim da monociti, pored toga sto mogu postati dendriticne celije, mogu takodje postati makrofagi. A makrofagi su nam vec poznati - bar smo pricali o njima u ranijim lekcijama.. i evo makrofaga. Ako se secate, makrofagi su kao neki strazari. Oni cuce u tkivima i paze da ne naidju napadaci. Dendriticne celije se ponasaju isto tako. A sta je sa monocitom, da li i on to isto radi? U stvari ne. Monocit je neka cirkulisuca verzija makrofaga ili dendriticnih celija. Sta mi to znaci cirkulisuca? Pa, to da se on nalazi u samoj krvi. Znaci monocit se krece u krvi i kad predje u tkivo da se tamo smesti i postane strazar, tada se on pretvara u makrofaga ili u dendriticnu celiju.