Main content
Current time:0:00Total duration:10:09

Video transcript

Stvarno volim ovu fotografiju koju sam pronašao. Zaista pokazuje veoma valjano gde je srce postavljeno u organizmu tako da možete videti da je srce okruženo, sa obe strane. rebrima, jel' tako? i u stvari, nisam ih još nacrtao, ali hajde da pokažem gde bi pluća bila. Ovo je desno plućno krilo, a sa ove strane je levo plućno krilo. Ovo je gde je srce smešteno: izmedju dva plućna krila. Kažem levo i desno iz perspektive osobe koja je vlasnik ovog srca. Ovo je njihovo levo i desno, što je suprotno nama, ako ga gledamo. Srce je zapravo smesteno izmedju dva plucna krila u protektivnoj "kutiji", i rebra su zapravo tu da odrzavaju ove vitalne organe bezbednim. Zatim, ispod njih, ako nacrtam ovo ovde. Ili ako nacrtamo, mozete videti sada ispod svih ovih stvari je jedan vrlo vrlo vazan mišić. Na ovaj mišić ljudi ne misle, odnosno ovo nije tip mišića na kom ljudi rade u teretanama. Ovo je dijafragma. Dijafragmalni mišić i rebra ogranicavaju jedan prostor, zar ne?. Dijafragma postaje pod, a rebra su neka vrsta plafona i zidova ovog prostora. Ako pogledate sadrzaj ovog prostora, imacete pluca i imacete srce. Ova ceo prostor ze naziva trup (thorax). Sta srce zapravo radi? Hajde da napravimo malo prostora i da malo uvelicamo verziju srca. Pocecu orijentacijom srca. Ovo je desno plućno krilo a sa ove strane je levo. Sve ovo bi bilo unutar rebara, ali njih necu nacrtati zato sto bi onda bilo tesko videti samo srce. Da bi mislio o tome sta srce zaista radi, imam jedan, zapravo krasan nacin, zamislite da ste ćelija. Postavite sebe u perspektivu ćelije, i reicimo da ste kulirate ovde. Ovo ste vi. Mozete smisliti bilo koji deo organizma koji zelite da budete. Recimo da ste mala celija noznog prsta. Recimo da ste celija noznog prsta i da je vas posao, naravno, da zivite i budete srecni, i da pored sebe imate mali krvni sud. Zapravo, svaka celija u nasem organizmu ima mali krvni sud u blizini. Ova celija noznog prsta jednostavno pokusava da prezivi. Ove celije zahtevaju odredjene stvari zar ne? Njima, na primer, treba kiseonik. Pisacu ga belom, da bude jasno. Treba im kiseonik i trebaju im hranljive materije, zar ne? Dakle celijama trebaju odredjene stvari da žive i budu srećne. Sa druge strane, one takodje prave neki otpad. Na neki način one su kao i mi, prave otpad. Taj otpad moze biti mnogo stvari, jedna stvar koja pada na pamet je ugljen-dioksid (CO2). Dakle, CO2 je otpad ove ćelije. Dakle, pravi neki otpad i hajde da zamislimo da nema protoka krvi. Znači, iako ima krvnog suda u blizini, nema protoka. "no flow" Kako male celije prave otpad. Ovaj otpad će početi da se gomila, biće ga sve više s obzirom da nema krvi. Na ovaj način moze zavrsiti skroz oko nase celije noznog prsta. Dakle nasa celija postaje pretrpana, bukvalno postaje pokrivena sopstvenim otpadom. Sa druge strane, da li dobija kiseonik i hranljive materije? Ne. Ne dobija ni jedno od toga. Tako da ubrzo, nakon nekoliko minuta, naša ćelija nožnog prsta pocinje da se misli "Hm, ovo i nije neki srećan način života", ovo je zapravo veoma tužno, ovo je odvratno. Ako se ovako nastavi celija bi mogla da umre. Šta ćeliji treba, sta svakoj celiji treba, bilo da je u pitanju ćelija na ruci ili na koži, ili bilo koja druga, treba im protok. Potrebno je da krv teče lepo i neprekidno. A ako ima protoka onda dobijamo veoma drugačiju sliku. Od jednom otpadni produkti zapravo bivaju odnešeni. Odnešeni su dalje, kao da imamo nekog da pokupi naše djubre, tako da se neće nagomilati oko kuće. Dakle imamo lep protok krvi, a za uzvrat su donešeni kiseonik i hranljive materije. Ove stvari takodje pristižu. Tako da ce od jednom celija postati veoma veoma srecna i zivot ce biti sasvim dobar. Ako zelite da sve celije zive ovako, kao ova celija, morate imati dobar protok krvi kroz organizam. Dakle ovo je poenta broj jedan. Znaci neko treba, nekako, da gura taj protok krvi, da pumpa krv konstatno kroz organizam. Taji da bi milijarde i milijarde ćelija bile snabdevene, potrebna nam je veoma snažna pumpa zar ne? Nešto što bi bilo sposobno da usisa, a onda gura svu krv našeg organizma. E to je ono što srce radi. U sustini to je tačno ono sto srce radi. To je izuzetna pumpa, pumpa krv, i daje dobar protok krvi. Zapisacu to sa strane kao posao broj jedan. Ovo su poslovi srca. Dakle posovi, posao broj jedan, to bi bio protok krvi. Napisacu da je sistemski protok. I sve sto je sistemsko znaci da je povezano sa celim telom. Dakle kad kazem ovo zaista mislim na celo telo. Sve celije u telu. Kako se ovo zaista desava moze se videti na slici. Ovde imamo dzinovsku venu, ovo je vena, a ovo je arterija. Ovo je arterija. Krv zapravo prolazi kroz arteriju, ovim smerom. A dolazi kroz dve vene, ova od gore, zove se superiorna, to znaci da je od gore. Superiorna vena cava. To je ime vene. A sa donje strane, ne moze se videti zato sto je sa druge strane srca, ali to je druga vena koja se zove inferiorna vena cava. Ove dve vene, zapravo izvlace (isisavaju) krv iz celog organizma u srce. I onda, kad je srce spremno da je ispumpa, krv odlazi u arteriju, cije je ime aorta. Ako ste culi za aortu, ovo je arterija o kojoj ljudi pricaju. Dakle ovo je nacin na koji krv stize i biva ispumpano. Ovo nije jedini posao srca. Drugi posao srca je zapravo takodje na ovoj slici. To je plucni protok. Plucni protok. Sta to znaci? Znamo da celije ocekuju kiseonik. To je jasno. A imaju puno ugljen-dioksida (CO2) kao otpad. Dobro je gurati stvari unaokolo. Dobro je gurati krv unaokolo. Ali ako se ne otarasimo CO2 ili donesemo novi kiseonik, celija nece biti mnogo srecna. Mozete imati protok krvi, ali u nekom momentu ce biti potreban kiseonik. Zelece da se otarasi CO2. E zato imamo pluća. Sta se desava sa srcem, pre slanja krvi u aortu, pre slanja krvi u organizam krv zapravo odlazi u pluca. Odlazi u levo plucno krilo, pa prelazi u desno. Onda krv dolazi nazad iz desnog i levog plucnog krila u srce, i tek onda biva istisnuta kroz aortu. Dakle evo tog ekstra koraka, gde krv odlazi u i iz pluca, koji se naziva plucni protok. Poslednja stvar koju primecujete, ako pogledate u sliku, a tesko da necete primetiti, su ove, po malo krivudavo oblikovani mali krvni sudovi koji pokrivaju srce. Sta je ovo zapravo? Imamo crvene, plave, plave su vene, a crvene su arterija, a one su deo sistemskog protoka, ili plucnog protoka? Ili je to nesto trece? Ovo su krvni sudovi, koji se zajedno nazivaju koronarni. Konkretno mozete cuti za koronarne arterije, ili koronarne vene, ali se grupno nazivaju koronarni krvni sudovi. Dodacu recč krv ovde. Dakle ovo su koronarni krvni sudovi koji zapravu ishranjuju sam srčani mišić. Ne zaboravite da je srce napravljeno od hiljada i hiljada, odnosno desetina hiljada ćelija, bas onakvih kakve su u nožnom prstu koju smo crtali, i njima takodje treba kiseonik, hranljive materija i imaju otpad. Dakle ovim celijama ce trebati krvni sudovi da ih obsluzuju. Dakle to su koronarni krvni sudovi. Bukvalno krvni sudovi koji sluze srcu. Dakle ovi sluze srcu. Ako sluze srcanom misicu, i celijama srca, da li spadaju u sistemski ili plucni protok? Ako je glavni posao da sluze celijama, onda su koronarni krvni sudovi u sistemskom protoku.