Main content
Current time:0:00Total duration:10:08

Video transcript

Ono sto cu da probam da uradim u naredna dva videa ce dati jedan pregled sta se desilo planeti Zemlji od njenog nastanka. Pocecemo od formiranja Zemlje ili od formiranja naseg solarnog sistema ili od formiranja sunca, i naseg misljenja da se ustvari desila supernova u blizini nase galaksije. i ovo ovde je slika ostatka supernove ustvari, ostatak Keplarove supernove. Supernova sa ove slike se ustvari desila pre cetiri stotine godina, 1604-te, i u samom njenom centru u sustini je eksplodirala zvezda i par nedelja je bila naj sjajnijji objekat na nebu, koji su posmatrali Keplar i drugi ljudi 1604-te godine. A evo kako ona sada izgleda. ono sto vidimo je neka vrsta udarnog talasa koji je putovao zadnjih 400 godina, tako da je sada puno svetlosnih godina rasiren. Ona nije, ocigledno, materija nije putovala brzinom svetlosti, ali ona mora da je putovala veoma, veoma brzo, relativno govoreci, veoma priblizno brzini svetlosti Ona je proputovala dobar deo do sada, ali ono sto mozete da zamislite je da kada imate udarni talas koji putuje iz supernove, recimo da imate oblak molekula, oblak gasa, koji pre dolaska udarnog talasa jednostavno nije bio dovoljno gust da bi gravitacija preovladala, da bi se oni nagomilali, i napravili, solarni sistem. Kada udarni talas prodje pored njih on kompresuje sav ovaj gas i sav ovaj materijal i svi ovi molekuli, sada poseduju tu kriticnu gustinu da formiraju, da se nagomilaju u zvezdu i jedan solarni sistem. Mi mislimo da se desilo, a razlog zasto smo prilicno jako ubedjeni da razlog mora da je prouzrokovan od strane supernove je taj sto je jedini nacin da veoma teski elementi formiraju ili jedini nacin koji mi znamo da se oni mogu formirati je vrelina supernove, i nas uranijum, uranijum koji je u nasem solarnom sistemu na Zemlji, izgleda da se formirao grubo receno u vreme formiranja planete Zemlje, pre odprilike cetiri i po biliona godina, i mi cemo govoriti malo jasnije u narednim videima kako su tacno ljudi to shvatili, i kako izgleda da je uranijum odprilike isto godiste kao i nas suncev sistem, on mora da je formiran u odprilike isto vreme, i mora da je nastao od supernove, i mora da potice od supernove, tako da udarni talas od supernove mora da je prosao kroz nas deo univerzuma, i to je dobar razlog za gas da se kompresuje i pocne da se nagomilava. I sada premotajte ubrzano par miliona godina. Taj gas ce da se nagomila u nesto nalik na ovo. On ce postici kriticnu temperaturu, kriticnu gustinu i pritisak u centru za pokretanje fuzije, da se Hidrogen pocne fuzijom pretvarati u Helijum, i ovo ovde je nase rano sunce. Oko sunca imate sve gasove i cestice i molekule koji imaju dovoljnu ugaonu brzinu da ne upadnu u sunce, vec da orbitiraju oko sunca. Oni su ustvari bili podrzani malo i od strane pritiska, takodje, zato sto mozete ovo posmatrati na neki nacin kao veliki oblak gasa, tako da oni stalno nalecu jedni na druge, ali najvecim delom u pitanju je njihova ugaona brzina, i u narednih nekoliko desetina miliona godina oni polako nalecu jedni na druge i spajaju se jedni sa drugima. Cak i najmanje cestice imaju gravitaciju, i one ce polako stene i asteroidi i, na kreju, ono sto bismo mi nazvali "planetoidi", koji su, posmatrajmo ih kao seme planeta ili rane planete, i onada bi oni imali razumnu kolicinu gravitacije pa bi poceli da privlace druge stvari ka sebi i polako bi se gomilali sa njima. To nije kao neki jednostavan proces, znate, mozete da zamislite da imate jednu planetoidnu formaciju, i onda jos jednu planetoidnu formaciju, i umesto da imate lepo, nezno spajanje jedno sa drugim, oni mogu da imaju velike relativne brzine i mogu se nabiti jedan u drugog, i onda se samo, znate, smrskati, tako da ovo nije bio lep, nezan proces konstantnog spajanja. To je ustvari bio veoma nasilan proces, koji se dogodio u ranoj Zemljinoj istoriji, i mi zapravo mislimo da je ovo razlog zasto se mesec formirao, tako da u nekom trenutku ako malo ubrzate proces u napred od tog trenutka, Zemlja bi formirala, kako da kazem, masu koja ce na kraju postati nasa sadasnja Zemlja. Dozvolite mi da nacrtam to ovde. Ovako, recimo da je ovo nasa moderna Zemlja, i mi mislimo da se dogodilo to da je druga proto-planeta ili nesto drugo, ustvari bila je planeta zato sto je odprilike bila velicine Marsa, naletela na nasu, i na ono sto ce na kraju postati nasa Zemlja. Ovo je njena slika. Ovo je umetnicki prikaz tog sudara, gde je ova planeta upravo ovde, velicine Marsa, i naleti na ono sto ce vremenom postati Zemlja. Ovo mi zovemo Theia. Ovo je Theia, i ono sto mi mislimo da se dogodilo, ako potrazite, po internetu, videcete neke simulacije koje govore o ovome, mi mislimo da je to udarac pod uglom. To nije bio direktan udarac koji bi na neki nacin razbio svakog od njih i pretvorio ih u jednu veliku istopljenu loptu. Mislimo da je to bio udarac pod uglom, nesto odprilike ovako. Ovo je u sustini bila Zemlja. Ocigledno, Zemlja se dramaticno promenila u trenutku kada je Theia udarila u nju, ali Theia je upravo ovde, mi mislimo da je to bio udarac pod uglom. Ona je naletela i udarila Zemlju pod uglom, i onda je ocigledno kombinovana energja od tog sudara obe ih nacinila istopljenim, i iskreno one su verovatno vec bile istopljene zato sto ste imali gomilu manjih sudara i spajanja i manjih dogadjaja kojji su zagrevali povrsine, tako da su verovatno obe tokom celog ovog perioda, tako da bi ovo pri udaru u zemlju pod uglom izbacilo gomilu istopljenog materijala u orbitu. Znaci samo bi naletela, udarila pod uglom u Zemlju, i onda izbacila gomilu istopljenog materijala, od kojeg deo ne bi bio zarobljen sa Zemljinom atmosferom, tako da je ovo pre i posle, zamislite, Zemlja je neka vrsta istopljene, super usijane lopte, i jedan deo nje samo bude izbacen u orbitu nakon sudara. Hajde da vidimo, ovde cu nacrtati Theiu, koja se sudarila, i ona je sada takodje istopljena zbog ogromnih energija, i i ona izbacuje jedan svoj deo u orbitu. Ako malo ubrzamo u napred, ovaj materijal koji je izbacen u orbitu, koji se krece u ovom pravcu, on postaje nas Mesec, i posle ostatak ovog materijala se kasnije na neki nacin kondezuje natrag u sferican oblik i to je ono sto mi sada nazivamo Zemlja. Znaci to je zapravo nacin na koji mi mislimo da se mesec ustvari formirao. Cak i nakon ovog dogadjaja, Zemlja je imala jos nasilja da iskusi. Samo da biste imali predstavu gde se mi nalazimo u istoriji Zemlje, mi cemo se uputiti na ovaj trenutak u vremenu dosta u narednih nekoliko videa, Ovaj trenutak u vremenu je upravo ovde u trenutku formiranja naseg solarnog sistema, pre 4.6 biliona godina, verovatno se poklapa sa nekom vrstom supernove, i kako idemo vremenski u napred na ovom dijagramu, mi se krecemo u napred kroz vreme, i otici cemo skroz u napred do sadasnjeg trenutka, i samo da biste razumeli deo terminologije "Ga" znaci bilion godina ranije "G"za Giga "Ma" znaci "pre milion godina" "M"za "Mega" Tako da smo mi sada, Mesec se formirao, i mi smo u kako mi to nazivamo Hadeanskom periodu ili zapravo necu reci "periodu". To je Hadeanski dao Zemlje. 'Period"je zapravo drugi vremenski period, tako da cu ovo dobro da objasnim, Hadean je, mi smo u Hadeanskom dobu, a doba je neka vrsta najveceg perioda vremena o kojem pricamo, psebno vezanim za Zemlju, i on je grubo od 500 miliona do bilion godina je eon, i ono sto cini Heduanski eon karakteristicnim, pa, sa geoloske tacke gledista sto ga cini karakteristicnim je zapravo to sto mi nemamo nijednu stenu iz Heduanskog perioda. Mi nemamo nijednu vrstu na makroskopskoj skali kamenja iz Heduanskog perioda, i to je zato sto je u to vreme, mi mislimo, Zemlja bila istopljena kugla neke vrste magme i lave, i bila je istopljena zato sto je bila produkt svih ovih dogadjaja spajanja i svih ovih sudara i pretvaranja sve ove kineticke energije u toplotu. Da ste bili tamo da gledate u povrsinu Zemlje, da ste bili u mogucnosti da budete na povrsini zemlje tokom Hedanskog eona, za vreme kojeg verovatno ne biste zeleli da budete zato sto vam se moze desiti da vas udari padajuci meteor ili verovatno spaljeni od strane magme, kako god, ne bi izgledala ovako, a ionako ne biste bili u stanju da disete; svejedno evo kako bi povrsina Zemlje izgledala. Izgledala bi kao veliki bazen magme, i to zasto mi nemamo nijedan kamen i stenu iz tog vremena, zato sto su stene jednostavno konstantno bivale reciklirane, rastvarane i evaporisane unutar ove dzinovske istopljene lopte, i iskreno Zemlja je jos uvek velika istopljena lopta, samo sto mi zivimo na super tankoj, ohladjenoj pokorici te istopljene lopte. Ako odete odmah ispod te pokorice, a pricacemmojos malo o tome u narednim videima, naici cete na magmu, a ako odete jos dublje, imacete istopljeno gvozdje. Mislim, jos uvek je istopljena lopta. I ceo taj period je je bio nasilan, da ne samo Zemlja sa svojim vulkanima, istopljenom loptom, pocinje da se stvrdnjava kako odlazite u kasni Heduanski eon, vec imamo i materije koje padaju sa neba i konstantno se sudaraju sa Zemljom, i zapravo samo nastavljaju da pridodaju usijanju ove istopljene lopte. Kako bilo, Ostavicu vas tamo, i, kao sto mozete da zamislite, u tom trenutku nije bilo, koliko mi mozemo da kazemo, nije bilo zivota na Zemlji. Neki ljudi veruju da je mozda bio neki zivot formiran u kasnom Heduanskom eonu, ali u celini ona je bila kompletno negostoljubiva za bilo kakav oblik zivota. Ostavicu vas tamo, tmo gde cemo da pricamo u sledecem videu, malo vise o Archean eon-u.